Nekakav mudrac cuo za Nasrudin-hodzu da ga niko ne može prevariti. Hele, i on pošao da ga nadmudri.  Dođe u gradić gdje je tada živio Nasrudin i naiđe u jednom sokaku gdje nekakav čovjek drži na leđima gotovo srušen zid.
-Znaš li, zemljače, gdje je Nasrudinova kuća? – upita ovoga mudrac.
-Znam ja – odvrati ovaj.- De mi ovaj zid pridrži da se ne svali, ja ću ti ga sada dovesti.
-Dobro – i mudrac se odmah sagne pod zid, a ovaj ode.
Drži on tako zid sat-dva-tri, dosadilo mu je,  a onoga nikad s Hodžom.
Neko je tada naišao pa ga pitao zašto drži zid. Mudrac mu sve kaza.
-E, moj brate! Taj što te je ostavio tu bio je glavom i bradom Nasrudin-Hodža.