Nasrudin hodža otišao u jednog bega i tu ostao kao gost nekoliko dana. Beg hodžu hrđavo pogostio. Jedno jutro reče mu beg:
–Hajde, Hodža, u selo, pa nađji jedno valjano kerče koje zna goniti zeca, pa ćemo ići sutra u lov. Nasrudin ode u selo i dovede jednog tornjaka koji ovce čuva. Kad ga beg ugleda, reče Nasrudinu:
–Hodža, ovo je kabasto. Ovo ne može ni potrčati. Ovo nije ker za zečeve.

Na to će mu Hodža:
–Nek’ ostane u tvojoj kući samo nekoliko dana, ne samo da će moći trčati nego će moci i letjeti da mu ništa živo neće moći uteći.