Znate kako kažu: ”Pare nisu problem, para nema”. Baš te rečenice, tačno nam opisuju stanje u Kalesiji.

Da je nama Ive, može i Šop, pa bi sve bilo zlatno. Ovako, dajemo tuđe, svoje nedamo, i ništa nam nije kako treba. Svi smo krivi svima, a svako je svakom ipak najbolji prijatelj. Ipak, Kalesija se bogme, urbanizovala skoro pa do u potpunosti. Novo kino, ili ti ga BKC, pa cesta do Spreče haman, pa fontana koja eno je pozelenila, jer joj dotrajalo. A kad će joj dotrajat’, nema joj ni dvije godine. Vjerovatno što fali para. Bezbeli ćemo uskoro dobit’ i sportsku dvoranu, i još nešto će bit’ sigurno.

Cuka na svakoj strani, Bogu hvala. Deset kod stanice, pet-šest kod kontenjera jednog jedinog, i još punog smeća, u Ulici žrtava genocida u Srebrenici, i još par njih naokolo. Nema veze, nestaće sami, il’ neka ih tu, nikom ne smetaju. Sklonili bi mi njih, al, nema para.

Bez obzira, fin je ovo gradić. Izdvojilo se par njih, inteligentnih, ili talentovanih što su Kalesiju predstavili u dobrom svijetlu. Pa ti sad reci da Kalesija nevalja. Valja ona, al’ joj fali para.

Hazim Hadžić