Jednom davno u Šamu je živio jedan starac koji se nije miješao u narod. Bio je to čudan čovjek, a za život je zaradjivao praveći čerpić. Ime ovog starca, poput kakvog bajraka, šetalo je medju ljudima…
Jednog dana, dok je bio zauzet svojim poslom, pred njim se pojavi mladić. Mlad i neiskusan, nepromišljeno mu se obrati:
-O, starče!… To što radiš je zaista bijedno… Rad sa zemljom je posao prostaka… Ustani, ne gnjeti u prazno zemljano lice… Sigurno ti niko neće uskratiti jedan hljeb. Baci taj kaluf u vatru… Od sada radi na izgradnji ahiretske kuće. Što se mučiš sa nekoliko grumena? Kakvog posla ti imaš sa vodom i zemljom? I još, ptica tvoje mladosti odavno je odletjela iz kaveza, zašto posao mladih ne ostaviš njima?
Starac svojim uvehlim očima pogleda mladića i reče:
-Gledaj svoga posla i ne brini… Izlivanje čerpića zanat je starih, a teglenje je dobit zarobljenika. Naučio sam ovaj zanat da jednog dana ne bih pružio ruku pred tobom…