Ako ćemo pravo Šefketa je njegov jezik i doveo do taksija. Nemože taj da prešuti što treba reći i gotovo. Zbog toga se i dresira da prije nego li progovori izbroji do pedeset, valjda mu dođe pametna. Pokušao da odustao. Ima takvog zvjerinja koje je teško dresirati, šta god da kažeš oni po svome.

Tako je došlo do taksija, a on je valjda jedini visokoobrazovani taksista.

Kažu da su pričala dva dobra jarana. Sad jesu li bili ribari to nije sasvim jasno ali su očito imali bujnu maštu. Pa jedan kaže:

– Vidio sam da u Bijeljini tovare krastavac na kamion. Muče se, stenju, ne ide, krastavac potežak, pa su na kraju morali pozvati onaj najveći bager da ga utovari.

Sad govori onaj drugi:

-Orao ja nedavno njivu kad nešto zape u zemlji. Stanem, izađem iz traktora, sagnem se. Iz zemlje izvadim fenjer, ima mu i sto godina, toliko je star, a u fenjeru gori plamen, još se nije ugasio.

–         Haj nemoj pretjerivat, fenjer iskopao iz zemlje a u njemu još gori plamen, ko bi u to vjerovao…

–         A da se dogovorimo?

–         Kako to misliš?

–         Ti smanji onaj krastavac a ja ću ugasiti fenjer…

Nije poznato šta je i kako bilo, ali se nagađa da bi Nasrudin Hodža ostao kratkih rukava ako bi kadgod, u kakvoj priči navrnuo na Balkan.

– Vako kontam. Dobro smo se potrudili da iz kuća izbacimo fenjere, mangale, sinije, dubke, ćupove, a onda smo i kuće srušili i izgradili veće, zidane, grandioznije, veće od komšije…

A sad plaćamo da uđemo u ETNO avliju, divimo se svemu što je koliko juče bilo naše i žalimo za dobrim, starim vremenima. Znamo li mi ša hoćemo? Jesmo li mi uopće normalni. Pa sve rušimo i obaramo a onda za tim žalimo. Meni to, baš i nije najjasnije ali ja nisam pametan, možda će ovi pametniji to znati bolje objasniti nama, glupim i neukim.

– I ja sam jednom bio u bijelom svijetu, i ni dan danas mi nije jasno zbog čega ga zovu bijeli. Haman da je nekakav naš daltonista na zapadu u oku donio nešto bijelo i tako i ostalo.

Nemoj samo da me pogrešno shvatiš. Ne kudim ja truhli kapitalizam u kojem se pola naših odlično snašlo, a ona druga polovina se ni ovdje nije znala okrenuti. Ne kudim, samo kažem, i ja sam bio i vidio, i da sam mogao, što jest-jest, nikada se ne bi vratio.

– Bio Beriz kod doktora, a doktor mlad, sve mu na pameti a pacijent ponajmanje. Pita doktor Beriza, gdje te boli? – Doktore dragi boli me svugdje, gdje god se okrenem boli. Boli kad sam u kući, kad sam na njivi, kad u štalu uđem opet boli… boli svukud. Tako Beriz odgovorio, i nije imao pojma što se doktor smješka kad njega i sad boli.

Šefket T.