Tako je došlo do taksija, a on je valjda jedini visokoobrazovani taksista.
Kažu da su pričala dva dobra jarana. Sad jesu li bili ribari to nije sasvim jasno ali su očito imali bujnu maštu. Pa jedan kaže:
– Vidio sam da u Bijeljini tovare krastavac na kamion. Muče se, stenju, ne ide, krastavac potežak, pa su na kraju morali pozvati onaj najveći bager da ga utovari.
Sad govori onaj drugi:
-Orao ja nedavno njivu kad nešto zape u zemlji. Stanem, izađem iz traktora, sagnem se. Iz zemlje izvadim fenjer, ima mu i sto godina, toliko je star, a u fenjeru gori plamen, još se nije ugasio.
– Haj nemoj pretjerivat, fenjer iskopao iz zemlje a u njemu još gori plamen, ko bi u to vjerovao…
– A da se dogovorimo?
– Kako to misliš?
– Ti smanji onaj krastavac a ja ću ugasiti fenjer…
Nije poznato šta je i kako bilo, ali se nagađa da bi Nasrudin Hodža ostao kratkih rukava ako bi kadgod, u kakvoj priči navrnuo na Balkan.
– Vako kontam. Dobro smo se potrudili da iz kuća izbacimo fenjere, mangale, sinije, dubke, ćupove, a onda smo i kuće srušili i izgradili veće, zidane, grandioznije, veće od komšije…
A sad plaćamo da uđemo u ETNO avliju, divimo se svemu što je koliko juče bilo naše i žalimo za dobrim, starim vremenima. Znamo li mi ša hoćemo? Jesmo li mi uopće normalni. Pa sve rušimo i obaramo a onda za tim žalimo. Meni to, baš i nije najjasnije ali ja nisam pametan, možda će ovi pametniji to znati bolje objasniti nama, glupim i neukim.
– I ja sam jednom bio u bijelom svijetu, i ni dan danas mi nije jasno zbog čega ga zovu bijeli. Haman da je nekakav naš daltonista na zapadu u oku donio nešto bijelo i tako i ostalo.
Nemoj samo da me pogrešno shvatiš. Ne kudim ja truhli kapitalizam u kojem se pola naših odlično snašlo, a ona druga polovina se ni ovdje nije znala okrenuti. Ne kudim, samo kažem, i ja sam bio i vidio, i da sam mogao, što jest-jest, nikada se ne bi vratio.
– Bio Beriz kod doktora, a doktor mlad, sve mu na pameti a pacijent ponajmanje. Pita doktor Beriza, gdje te boli? – Doktore dragi boli me svugdje, gdje god se okrenem boli. Boli kad sam u kući, kad sam na njivi, kad u štalu uđem opet boli… boli svukud. Tako Beriz odgovorio, i nije imao pojma što se doktor smješka kad njega i sad boli.
Šefket T.