Šezdesest godina braka nijedno od njih nije krilo ništa od svog bračnog partnera, bili su sretni, voljeli se, razgovarali, pomagali jedno drugo, među njima nije bilo tajni.
Ali supruga (sada vec starica) je čuvala sanduk na ormaru i upozoravajući više puta muža da ga ne otvara i ne pita šta je u njemu. Muž je poštovao njenu želju pa tako nije ni pokušavao saznati šta se krije u sanduku, sve do onog dana kad mu je šena jako oslabila i kad je doktor rekao da su joj dani odbrojeni.

Tužan i nesretan muž počeo je razmišljati kako će ostati udovac i počevši razgledati stvari svoje žene koje je naumio sačuvati za uspomenu, pade mu pogled na sanduk, uzeo ga je i odnio do kreveta na kojem je ležala njegova bolesna žena, koja se ugledavši sanduk osmjehnula, rekla je uplakanih očiju, gledajući svog voljenog muža, kojeg će uskoro napustiti: ” Sad ga možeš otvoriti”!
Otvorio je muž  sanduk i našao u njemu dvije lutke od platna, igle za šivenje i 25000 dolara, upitao je: “Zašto si čuvala ove stvari u sanduku”?

Odgovorila mu je šapćući: “Kad sam se udala rekla mi je nena da je tajna dobrog i uspjesnog braka ostavljanje svađe i prepirke… i nasavjetovala me je da kad se god naljutim na tebe uzmem igle i konac i sašijem lutku.”

Ovdje je skoro zaplakao pomislivsi: ” Samo dvije lutke??? Znači za šezdeset godina braka samo dva puta se naljutila na mene?!”
I iako je bio tužan zato što mu je žena ležala na smrtnoj postelji osjetio se sretnim jer je nije naljutio osim dva puta….

“Dobro”, rekao je, “saznali smo tajnu lutki,” a šta je sa 25 hiljada dolara?”

Odgovorila mu je,  sakrivajuci svoje suze da ga nebi još vise rastuzila: ” Ovo je suma koju sam skupila prodavajući lutke”!!!