Ali supruga (sada vec starica) je čuvala sanduk na ormaru i upozoravajući više puta muža da ga ne otvara i ne pita šta je u njemu. Muž je poštovao njenu želju pa tako nije ni pokušavao saznati šta se krije u sanduku, sve do onog dana kad mu je šena jako oslabila i kad je doktor rekao da su joj dani odbrojeni.
Tužan i nesretan muž počeo je razmišljati kako će ostati udovac i počevši razgledati stvari svoje žene koje je naumio sačuvati za uspomenu, pade mu pogled na sanduk, uzeo ga je i odnio do kreveta na kojem je ležala njegova bolesna žena, koja se ugledavši sanduk osmjehnula, rekla je uplakanih očiju, gledajući svog voljenog muža, kojeg će uskoro napustiti: ” Sad ga možeš otvoriti”!
Otvorio je muž sanduk i našao u njemu dvije lutke od platna, igle za šivenje i 25000 dolara, upitao je: “Zašto si čuvala ove stvari u sanduku”?
Odgovorila mu je šapćući: “Kad sam se udala rekla mi je nena da je tajna dobrog i uspjesnog braka ostavljanje svađe i prepirke… i nasavjetovala me je da kad se god naljutim na tebe uzmem igle i konac i sašijem lutku.”
Ovdje je skoro zaplakao pomislivsi: ” Samo dvije lutke??? Znači za šezdeset godina braka samo dva puta se naljutila na mene?!”
I iako je bio tužan zato što mu je žena ležala na smrtnoj postelji osjetio se sretnim jer je nije naljutio osim dva puta….
“Dobro”, rekao je, “saznali smo tajnu lutki,” a šta je sa 25 hiljada dolara?”
Odgovorila mu je, sakrivajuci svoje suze da ga nebi još vise rastuzila: ” Ovo je suma koju sam skupila prodavajući lutke”!!!