Havuša Alić rođena Zahirović je porijeklom iz Ravnica. Kaže da prije nije bilo nekih uslova ali je bilo dobro. Radilo se cijeli dan. U Cersku se išlo na žetvu. Kada se naiđe na nečije jabuke i krastavce, sjede se i pojede. Igralo se i pjevalo, kaže Havuša.

“Kad dođem kući mati kaže e ustat ćeš sutra ha zora. Probudi me da napasem ovce i krave pa onda na mobu. Opet ništa nije bilo teško. Koliko smo samo sata znale igrati” dodaje.

Najviše je bilo momaka kada se zob žanje.

Havuša se prisjetila i kako se udala za svog supruga. Mati joj nije dala da se uda ali se “ukrala” sa “komilja”. Udala se u komšiluk, kada izađe napolje vidi roditelje ali mati dugo nije htjela pričati s njom.

“Poslije mog Hasiba je toliko voljela. Voljela ga što nije psovao“.