Dan ponekad tako krene i ne vrijedi se odupirati. Putnici ulaze i izlaze, sjedaju u Šefketov taksi i voze se dokle treba, onda izlaze a ulaze drugi..Interesantno je što svako priča svoju priču, a na kraju to ispadne jedna golema jadikovka rečena glasovima različitih ljudi, muških ili ženskih manje je bitno…ponekad se, kao muzika u hororu, da dočara ambijent, ubaci i glas djeteta, ili tek plač, dug i otegnut, tužan… da se Šefket ne okrene i da ne čuje pomislio bi da jedan čovjek priča od jutra do večeri…

– Primitivci su najotpornija nacija na svijetu, kad pokrepaju i miševi primitivni oblik života će nastaviti da živi. Ponekad mislim da su tu samo zbog toga da bi nervirali one druge, koji nisu i neće biti kao oni…

– Jesam li ja Bosanac ili sam Bošnjak…Tito dragi, sve mi se to zbrkalo u glavi i ništa mi jasno nije…Priupitat ću efendiju šta sam, pa će tako i biti…Da ti budem iskren meni nije baš skroz ni jasno što nas popisuju…Meho S. ima stado ovaca, i on mora da zna koje je ovan, koje ovca, a koje janje, to razumijem, stoka se mora popisati, ali ljudi…to mi nije najjasnije…Pitat ću ja efendiju, pa šta on kaže tako će i biti…

– Ovi naši političari će nam doći glave…

– Vehabije će nam doći glave…

– SDP će nam doći glave…

– SDA nam je davno došla glave…

– Ne treba nama neprijatelj sa strane, dovoljni smo sami sebi…

– Skinuli ga s vješala…

– Skinuli ga sa žene… Komšijine…

– Pokrali obuću ispred džamije…

– Pucalo se kraj samog mupa…

– Predlažem da predsjednik naše države bude Ekrem Jevrić Gospoda, odgovara čovjek po svemu, on bi se najbolje uklopio sa nama a mi sa njim…

– Komunjara…

– Ako nisi Bošnjak onda si nula…

– E pa ja neću pustiti bradu sve dok budem imao za one najjeftinije žilete…

– Kurva… Muž joj i ne zna da se ganja sa drugim…Tako to obično i bude, onaj koga se najviše tiče zadnji sazna…

– Mama, hoću sladoled…

– Šuti, šta ti znaš…

– Normalni su u ovoj zemlji ugroženi ko psi lutalice, svi ih šutaju a svi ih se plaše…

– Da sam normalan do sad bi pobudalio…

– Ko je ovdje lud…

– Sve se zna, ko je krao, ko i dalje krade…

– Ma znaš šta, slobodno ti zagradi ono što si oslobodio…

– Bio jednom jedan…a bolje da nije…

– Ovdje se stvarno ne zna ko koga…

– Varaš se prijatelju, ako se išta zna, zna se to…Samo što neki misle da se ne zna, bolje je praviti se lud…

– Deset psihijatrijskih klinika, šta deset stotinu je nama malo… Kad bi se bolesni liječili teško da bi iko ostao…

– Da sam normalan pobudalio bi…

– Pa dosta više, jebo ga ti…

– Dosta je tebi, nekima nije…

– Vrati se druže Stari, u suprotnom smo najebali…

– Najebali smo mi svakako…

– Bio jednom još jedan i mislio da je pametan, sve druge ubijedio da je tako samo sebe nije mogao…

– Mama, hoću mlijeka…

– Hoćeš…

– ….

– Preko sedam gora i sedam mora, sedam rijeka i sedam planina, sedam pustinja i dolina, živio jedan zmaj. Jednog jutra ustane zmaj, udari se po čelu i kaže: Jebo te, gdje ja živim…

– To smo svi znali…

– Ništa radikalno… Samo podsjećam…

Šefket T.