Bio jedan car, pa došavši sa vojskom na kraj svijeta, pođe u tamni vilajet, gdje se nikada ništa ne vidi! Ne znajući kako će se natrag vratiti, ostavi ondje ždrebad od kobila da bi ih kobile sa one strane pomrčine izvele! Kada su ušli u tamni vilajet i išli po njemu, svi su pod nogama osjećali nekakvo sitno kamenje, a iz mraka neko povika: « Ko ovog kamenja ponese, pokajat će se, a ko i ne ponese, pokajat će se!»

Neko pomisli: «Kad ću se kajati, zašto da ga nosim a neko opet pomisli: « Kad ću se već kajati, da bar vidim zašto sam se kajao!»

Kad stigoše iz tamnog vilajeta, vidješe da je to bilo drago kamenje! Tada se oni koji nisu ništa ponijeli stadoše kajati što nisu, a oni što su ponijeli, stadoše se kajati što nisu ponijeli više…