Od Đinđića, preko Tadića, Srbija je, čini se, prevalila samo put do Miloševićevog trabanta

Iako preuzimanje kormila srbijanskog političkog broda od Tome Nikolića prestaje biti regionalni šlager sezone, komšiluk se i dalje “raspada” od srbijanskog političkog turbofolka. Od Đinđića do Tadića Srbija je, čini se, prevalila samo put do Miloševićevog trabanta.

S Ivicom Dačićem, koji je 15 godina bio glavni praktikant najozloglašenije balkanske politike, garant ćemo se još “dobro” zabaviti. Moglo bi biti i političkih zemljotresa, od kojih bi tlo moglo opet podrhtavati i u Bosni.

Ova Srbija sve više ima duplu “lojalnost” – prema Rusiji i Zapadu. Ili kako kaže Čeda Jovanović: Beograd prije podne laže Brisel, a poslije podne nastavlja lagati Moskvi.

Za razliku od Nikolića, koji se diči svojom zlom ideologijom, Dačić se ponosi svojim neuništivim oprtunizmom. On, kao, ne bi da osvaja, ali bi i dalje da dijeli iz “praktičnih” razloga – kao, recimo, Kosovo. Uz sve, đavoljev šegrt pokušava prodati da mu je stalo “samo do (pragmatične) budućnosti”, iako svi dobro znamo da on još živi od nedavne prošlosti. Kupuje li to samo jedan dio Evrope, ostaje da se vidi.

Uoči godišnjice genocida u Srebrenici, Evropa bi se toga morala prisjetiti. Jer, i Dačić, očito, još ne razmišlja o izvinjenju za svoje učešće u devedesetim godinama minulog stoljeća.