Ovo je hikaja o dvojici mladića koji su se bavili trgovinom konja.
Jednog dana ih njihovo pleme pošalje u habesistan da prodaju konje koje su uzgojili, među njima je bio jedan od velike vrijednosti. Dvojica mladića stigavši u habesistan na putu ih presretne kraljev sinovac i oduzme im najboljeg konja ne davši im nikakvu nadoknadu za njega. Dv1jica mladića ovako zabrinuta nastaviše put do jednog hana i tu prodadoše ostale konje koji su im pokrivali samo troškove a pravu zaradu su trebali uzeti na onom dragocenom konju. Ovako zabrinuti sta da rade susretoše se sa vlasnikom hana i ispričaše mu svoju sudbinu.

Handžija ih posavjetova da uzmu jednog dobrog prevodioca i da odu kralju i  ispričaju šta im se desilo i daćce ih kralj primiti i nadoknaditi im štetu koju im je nanio njegov sinovac.
Dva mladića tako uradiše otiđoše kralju sa jednim prevodiocem i posle dijaloga kralj im dade samo onoliko para kolko bi se jedva mogli vratiti u svoje mesto.
Dva mladića opet tako zabrinuti vratiše se u han gde su prebivali i ispričaše handziji šta im se desilo kod kralja. Handžija im reće da sutra krenu zajedno kod kralja i da isprave situaciju.
Narednog jutra se sva trojica pojaviše kod kralja i još jednom mu ispričaše događaj koji im se desio . Kralj će na to brzo reagovat i dade im onoliko para kolko im je dragocjeni konj vrijedio i reče im da ujutru kada budu napuštali grad jedan izađe na zapadnu a drugi mladić na istočnu kapiju. Oni tako zadovoljni provedoše noć u hanu i ujutro krenuše na put. Uradiše kako im je kralj naredio i tamo van grada se sastadoše. Kad su se sastali upitaše jedan drugog šta su videli. Jedan reče vidio sam kraljevog sinovca kako visi a drugi vidio sam lažljivog prevodioca kako visi.