Došao je halifa Sulejman ibn Abdul-Melik u Medinu i pitao da li ima neko ko je zapamtio neke od ashaba, da priča o tom mubarek vremenu. Rekli su mu da ima čovjek po imenu Ebu Hazim. Onda je naredio da ga zovnu i dovedu kod halife. Kad je Ebu Hazim došao, halifa ga je upitao:
”Kakvo je to ponašanje i kakva je to nezainteresiranost?”
On je odgovorio:
”Ne znam o čemu govoriš, vođo vjernika!”
Halifa mu reče:  ”Pa cijela Medina je izašla da me dočeka osim tebe.”
Ebu Hazim mu reče:  ”Zar između mene i tebe ima nešto posebno što bi me izvelo iz kuće da te dočekam?”
”U pravu si”, odgovori halifa. ” A reci mi, Ebu Hazime, zašto mi mrzimo smrt?”
On odgovori: ”Zato što ste cijelog života gradili vaš dunjaluk, a rušili Ahiret, pa vam se ne ide iz sagrađenog u porušeno.”
”Istinu si rekao”, odgovori halifa.  ”A reci mi kako izgleda povratak Allahu?”
”Što se tiče dobročinitelja, njihov povratak i susret sa Allahom je kao povratak čovjeka koji je dugo vremena bio odsutan od svoje porodice, pa im se onda vratio srećan i zadovoljan, a što se tiče grješnika, njegov povratak Allahu je kao povratak odbjeglog roba ili sluge koji je u silnom strahu da ne bude kažnjen zbog onoga što je učinio”, reče Ebu Hazim.
Nakon tih riječi halifa Sulejman je zaplakao i rekao:  ”Teško nama, da nam je samo znati šta nas čeka kod Allaha!”
Učenjak mu reče: ”Obrati se Allahovoj Knjizi i saznat ćeš šta te čeka. Allah, s.v.t., je objavio:  “Čestiti će sigurno u Džennet, a grješnici sigurno u Džehennem.” (Infitar, 13.-14.)
”A gdje je Allahova milost?”, upita halifa. Ebu Hazim mu reče:  ”Blizu dobročinitelja” (A'raf, 56.)
Halifa ponovo upita:  ”A koji čovjek je najpametniji?”
On odgovori:  ”Onaj ko nauči mudrost i znanje i koji druge ljude tome podučava.”
”A ko je najgluplji čovjek?”, opet upita halifa. Ebu Hazim odgovori:
”Onaj ko svoju dušu preda strastima drugog čovjeka koji je zulumćar, i tako proda svoj Ahiret zbog tuđeg dunjaluka.”
”A šta kažeš o našoj vladavini i općenito o našem stanju?”
Ebu Hazim reče:  ”Zaista su se ljudi silom domogli vlasti, bez pitanja i savjetovanja sa muslimanima, i bez jedinstvenog stava i odluke po tom pitanju, pa su prolili nevinu ljudsku krv boreći se za svoje dunjalučke ciljeve, i na kraju otputovali sa dunjaluka. Eh, da nam je znati šta će kazati na Sudnjem danu, i šta će njima biti rečeno, zbog onoga što su uradili.”

(Minhadžul-Kasidin, Ibn Kudame el-Makdisi)