Jednom je Nasrudin išao u Sarajevo. Blizu grada vidje neku djecu gdje se igraju. On im priđe, a oni se iskupe oko njega i zapitaju ga:
– Kuda to ideš Hodža?
– Evo, hoću da idem ovdje u čarsiju – odgovori im Nasrudin.
– Nego znate šta , djeco, kažite vi meni šta bih ja mogao kupiti na pazaru da se sit najedem, a da ipak sačuvam novce?
Jedno mu dijete odgovori:
– Otići ćeš u kasapnicu, pa ćeš kupiti jednu goveđju škembu. Iz škembe pojedi ono što je unutra, a škembu operi i prodaj. Tako se možež sit najesti, a nećeš morati pare potrošiti.
Kad ču Nasrudin šta mu dijete reče, pomisli:
– Bogme, nema za mene bericeta u Sarajevu. Kad su djeca ovakva, ja kakvi
su odrasli! I tako se brže – bolje vrne ispred Sarajeva.