Na bolji svijet je preselila Kada Ramić iz Sućeske.

Prije nekoliko godina o svojim sinovima je kazala:

• Nena Kada ne zna kada je tačno rođena, ali zna da ima više od osamdeset godina. Među prvim je povratnicima koji su se vratili u Srebrenicu, u svoju Sućesku.

 Kaže da živi od uspomena na svoje sinove. Svaki dan gleda staze po kojima su se oni kao djeca igrali.

• Živim da se sjećam, oplakujem i uzdišem. Ne znam ni kako je insan živ nakon svega. Živi se jer se mora. Sabit je poginuo u toku rata, a Dževad, Džemo i Mehmedalija nikad nisu došli iako sam se nadala da će makar jedan doći. Našli smo ih, i ukopani su njih trojica u Potočarima. Sanjam ih često, učim im Fatihu, Jasin. Nisam ja jedina koja je izgubila sinove, mnoge su majke izgubile sinove. Svakom je njegova bol najteža, svakog njegova rana najviše boli, prenosi Krozo.