U narodu je uvreženo mišljenje da promaja i hladnoća mogu da naškode kičmi. U medicinskoj literaturi pak ne postoje dokazi o tome da promaja i hladnoća mogu direktno da naškode leđima, čak se ne mogu naći ni istraživanja koja pokazuju da to ima uticaja na zdravlje, ali doktori kažu da dugotrajna izloženost hladnom vazduhu – ne prija organizmu.

Iako na zapadu ne postoji izraz „ubi me promaja“, kod ljudi postoji uverenost da sve to ima nekakav indirektan uticaj na naše telo. Dr Nevena Dimitrijević, doktor opšte medicine u Domu zdravlja „Voždovac“, ipak navodi da se naš organizam može prehladiti od strujanja vazduha, bilo da se radi o vetru ili klima-uređaju.
– Da li neko može da se ukoči od promaje, diskutabilno je pitanje. Istina je da nema naučnih dokaza za to ali, praktično, kada se čovek nalazi na promaji, može doći do naglog rashlađivanja tela i stvaranja upala. Veća strujanja hladnog vazduha u kombinaciji sa znojem može dovesti do osećaja zakočenosti, kako u slabinskom tako i u vratnom segmentu kičme, s tim da tada zapravo dolazi do reakcije mišića – objašnjava dr Dimitrijević.
Konstantna izloženost promaji može da izazove prehladu mišića, grč i ukočenost, ali i druge zdravstvene probleme poput glavobolje, upale jajnika, sinusa, pa čak i upalu pluća. Iz tog razloga se dešava da pri pokretu dođe do pritiska diska na koren živca ili otežanih pokreta koji izazivaju veoma snažan bol.
Doktorka objašnjava da, kada je čovek izložen nepovoljnim uslovima na radnom mestu – ako, na primer, osam sati dnevno provodi u hladnoj prostoriji, na hladnom i vlažnom vazduhu, i to dugi niz godina – to može dovesti do bržeg i ranijeg pojavljivanja reumatskih bolesti ili konstantnog bola u leđima.
– Bitno je zato raditi vežbe koje će ojačati mišiće leđa i stomaka. To će donekle osnažiti mišiće i prevenirati moguće povrede vratnog i leđnog dela kičme. To, naravno, ne može da spreči degenerativne promene, ali fizičkom aktivnošću one se mogu ublažiti i može se usporiti njihov razvoj – ističe dr Dimitrijević.