Ibrahim ef. Smajić Seljubac, Allahu jerhamuhu, autor je didaktičke priče o spremanju baklave “su hiljadu majstora”. Priču je napisao 1900 godine kao dodatak svome udžebeniku mektebske nastave Nova bosanska elifnica. On se u ovoj priči obraća maloj djeci govoreći im o vjerskom moralu i kakva ta djeca treba da budu u životu. Priča je napisana starobosanskim jezikomi u današnje vrijeme ju je teško razumiti. Za čitalačku i kulturnu javnost važno je i poučno da je hadži Ibrahim ef. Smajić Seljubac za vrijeme svog života pisao nešto korisno i da je prvi Kalesijac koji je ostavio iza sebe pisane tragove za muslimansku javnost.

Redakcija monografije “Naš Medžlis Kalesija” ocijenila je da je ovo najstariji didaktički tekst pa ga sa zadovoljstvom ponovo približila javnosti

To je bijo starog vakta jedan dobar čojk, amel salih. Jednoč bratovoj djeci da pokaže i da hi naputi kako će šućur činit i da him kaže u jednom ni'metu da imade još ni'meta dosti hiljada, a Bog će pitat svakog za ove sve ni'mete na onom svijetu, iza smrti. Porad toga amidža djeci va'du učini jednu baklavu da jedu što je je gradilo i spremalo hiljadu majstora.

Djeca od čuda rekoše:

• Kaka će to taka baklava bit, aman amidža!? Sutra nejmamo dersa. Hoćemo li doći da vidimo otu začudnu baklavu štonom je nitko nije ni čuvavo ni vidijo?

Amidža him reče:

• Peke!- dođite u saat tri!

Sutra djeca rano dođoše, pogledaše, todi ne imade nikakva kalabaluka ni đurultije adeta, sami kućani imaju.

Djeca misle:

Šta će ovo bit?

Dođe sofra… Kad bi vakat, baklava dođe. Nije začudna: baklava ko baklava. Djeca pitaju amidže:

Beg-efendija! Je l’ ovo ona baklava štonom je je hiljadu majstora spremalo?

Amidža im reče:

• Jest, ovo je ona baklava što sam vam va'du učinijo od hiljadu ahčija.

Djeca kažu:

• To ne more nitko vjerovat, jer ovaku baklavu jedan ahčija načini i spremi.

Amidža him kaže:

• Hele, sad vi jedite. Pošlje sofre vi ćete pisat, a ja ću vam kazivat imena baklavanskije majstora i hesab ćemo učinit i viđećemo kolko je u baklave majstora.

Baklava hademsi- baklavanski hadimi, koliko hi je ovdi, kazuje hi sve. Amidža kaže djeci:

• Dobro ćutite da vam kažem baklavanske majstore.Ovu baklavu načinit najnapre brašno treba. Do brašna prije kolko je svijeta radilo, znadete li? Najnapre treba njivu iskrčit, dobro otrijebit, pa plugom uzorat i poravnit, pa pošlje šenicu usijat, pa ovodom je zalit, pa zagradit, pa opljet, diviju i trnatu travu počupat, očistit. Iza toga svega, trebaju orači, zagrađači, žeteoci,vršioci i još sve što god njima treba, ostali poslenici, njihove kuće i žene i djeca i ženidbe i udaje i hajvanat vas:konji, goveda, ovce, koze, tuke, kokoši, patke, guske, i staje hajvanatske, i njive,i behče svakake i sjetve, za toga svega svi halaliti i sve ostale njihove potrebe, čaršije i hućumetske su daire. Najnapre treba caru veziri i paše i me'muri i hakimi, kadije i muhduri, i što god hućumetu treba: asker, puške, topovi, lađe, zirnalije, džebhane i debovi i hazne,kase. Najnapre trebaju saraji i kuće i hap(u)si i hanovi i kršle i pare i sve potrebe ostale do Adem alejhisselama. To su sve pomagači baklavu načinit i to su sve Božiji ni'meti nama brez hesaba da mi sve šućur činimo i da Bogu i Pejgamberu i caru da dobro itaat činimo i da Pejgambera slušamo i da se svakog đunaha i grijeha sve čuvamo, malog ko i velikog.Tako Bogu i caru svome sadakat čini ko god je pametan.

Draga djeco! Još treba šeničnom praču(‘) plug i plužni majstor i sve što god majstoru treba: gvozdeni majdan i kovači i što him treba svaki halaliti. I treba za pluga drveta i  sjekač i što god njemu treba sve. Najnapre trebaju mu kola i konji, i za toga što god treba vas halat: uzde, hamovi. Za to treba debbar,to je rijetki tabakčija što tabači kožu, i kolar i sarač i tudždžar i sve što god njima treba..Još treba za brašna mlin, za mlina treba majstor i zidar i sve što god mlinu treba. Najpre treba majdan za kamenje i majstor i ostalo,  i treba mlinar i makinje za brašna i vas ostali halat i svi hizmećari momci.

Draga djeco! Još za baklave treba šećer, badem, đeviz, orasi, maslo, kajmak. To izdaleka dolazi. To sve treba  dobavit. Za toga treba đemija, lađa i đemidžija i kapetan i tudždžar, trgovac i bakal i što god him svijema treba, a tome hesaba ne imade. Najnapre za masla i za kajmaka trebaju hajvani i ku(d) će hodat i šta će jest i ko će hi čuvat i hranit, čobani,čifčije i njive, i šume, i meraje i što god him sve treba. I  ko će maslo i kajmak načinit, muzare, stopanice, kolibe i vas halat za toga stoku bit, tudždžari i bakali i dućani i čaešija i kantar i terezije i sve ostalo što god him treba.

I treba baklavu ispeći. Za toga treba furuna i furundžija i drva i ćumur i sve ostalo: trebaju drvari i ćumurdžije i kola i hajvani i kolar da vuče, sve to treba. I još treba za baklave tepsija i ko će načinit, i bakreni majdan i ko će ga ispod zemlje izvadit, erbab mejdandžija majstor i bakardžija i za toga njihovi svi halati i makinje i što god him treba, sve. Najpošlje, treba baklave još kome dat. Za toga treba peškir, knjiga, to načinit treba fabrikadžija i bezdžija i basmadžija. Takijem je zanatima svijema je muhtadž baklava. Ovo su sve našli i pronašli dobro učeći ilum i svaki marifet i sve zanate radeći. Sve ovo treba dok se dođe do baklave.

Draga moja djeco! Tako su svi Božiji ni'meti. Sebeb toga treba kad se ruča i večera, svakad treba dovu činit i na baklavi i na svemu Bogu šućur učinit…

Tadar djeca amidžu u ruku ga poljubiše i zafališe i rekoše mu:

Sad znadosmo da je ova baklava pomagača i radina vrlo mnogo milijuna i milijara. Fala, amidža! Živ bijo kad si nam kazo i naputijo nas da znamo za Božije ni'mete mloge, svakake i da Bogu šućur činimo sve daima.

(Iz knjige Naš medžlis Kalesija)