Ono bio jedan pa gajio paprike. Gajio i prodav’o. Ali, kad bi dođi na pazar niko mu u paprike ne gleda, a kamoli da ih kupi. Onda on ode pa se požali nekom učenjaku i sve mu opriča: kako on sobom sve sam sadi, okopava, zaljeva i bere paprike, ali kad ih iznese da proda niko ih i ne gleda.
Onaj učenjak mu reče:
– Kad drugi put budeš na pazaru, a ti ukradi malo paprika od onog do sebe kad on ne gleda, pa umiješaj u svoje, pa gledaj šta će biti.
On tako i učini. Pa kad bi prvi pazar sve posluša, ukrade malo tuđije paprika u svoje, ja kad narod navali, da je mor'o od kuće nekoliko puta paprike donosit’. Čim prije ode onom učenjaku, pa reče: – Ja kakvo je ono čudo. Prošle hefte niko u moje paprike ni ne gleda a danas ih sve razjagmiše?
– Prošle hefte tvoje paprike su bile halal, a za halal paprike trebaju i halal pare, a njiha na pijaci taj dan nije ni bilo. Kad si u svoje paprike umiješo haram lahko si ih rasprod'o jer je haram para puna pijaca.