Da me hoće samo jednom
pogledati oči tvoje.
Vječni rahmet dobilo bi
ovo jadno srce moje.

Zbog ljepote tvoga lica,
meni uzdah često stane.
Volio bih poslije noći
da i meni dan svane.

Volio bih da me voliš,
Da me želiš da me shvatiš.
Želio bih da kroz život,
samo ti mene pratiš.

Želio bih da ljepota,
tvoja krasi dane moje.
Volio bih da pokloniš,
cijelo biće meni svoje.

Da mi rodiš deliju,
da se po avliji šeće.
Ali ja, haman ja,
Nisam te puste sreće.

Voliš drugog to je jasno,
tako snažno tako strasno.
Dok u meni srce vehne,
u tminama tvoje sjene.

Poslije tuge sreća dođe,
tako barem ljudi kažu.
Nadati se nije teško,
ali teško je ako slažu.