22.dec.2015
Autor didaktičke priče o njenom pravljenju je Ibrahim ef. Smajić – Seljubac, Allahu jerhamuhu! Njegova priča je napisana davne 1900.godine kao dodatak njegovom udžbeniku mektebske nastave ”Nova bosanska elifnica”. On se u ovoj priči obraća maloj djeci, govori im o vjerskom moralu i kakva bi ta djeca trebala biti u životu. Priča je napisana starobosanskim jezikom i u današnje vrijeme teško ju je čitati. Stariji Kalesijci, naročito Seljupci, u prilici su da obnove svoj starogovor.
…
To je bijo starog vakta jedan dobar čojk, amel salih. Jednoč bratovoj djeci da pokaže i da hi naputi kako će šućur činit i da him kaže u jednom ni'metu da imade još ni'meta dosti hiljada, a Bog će pitat svakog za ove sve ni'mete na onom svijetu, iza smrti. Porad toga amidža djeci va'du učini jednu baklavu da jedu što je je gradilo i spremalo hiljadu majstora.
Djeca od čuda rekoše:
Amidža him reče:
Sutra djeca rano dođoše, pogledaše, todi ne imade nikakva kalabaluka ni đurultije adeta, sami kućani imaju.
Djeca misle:
Šta će ovo bit?
Dođe sofra… Kad bi vakat, baklava dođe. Nije začudna: baklava ko baklava. Djeca pitaju amidže:
Beg-efendija! Je l’ ovo ona baklava štonom je je hiljadu majstora spremalo?
Amidža im reče:
Djeca kažu:
Amidža him kaže:
Baklava hademsi- baklavanski hadimi, koliko hi je ovdi, kazuje hi sve. Amidža kaže djeci:
Draga djeco! Još treba šeničnom praču(‘) plug i plužni majstor i sve što god majstoru treba: gvozdeni majdan i kovači i što him treba svaki halaliti. I treba za pluga drveta i sjekač i što god njemu treba sve. Najnapre trebaju mu kola i konji, i za toga što god treba vas halat: uzde, hamovi. Za to treba debbar,to je rijetki tabakčija što tabači kožu, i kolar i sarač i tudždžar i sve što god njima treba..Još treba za brašna mlin, za mlina treba majstor i zidar i sve što god mlinu treba. Najpre treba majdan za kamenje i majstor i ostalo, i treba mlinar i makinje za brašna i vas ostali halat i svi hizmećari momci.
Draga djeco! Još za baklave treba šećer, badem, đeviz, orasi, maslo, kajmak. To izdaleka dolazi. To sve treba dobavit. Za toga treba đemija, lađa i đemidžija i kapetan i tudždžar, trgovac i bakal i što god him svijema treba, a tome hesaba ne imade. Najnapre za masla i za kajmaka trebaju hajvani i ku(d) će hodat i šta će jest i ko će hi čuvat i hranit, čobani,čifčije i njive, i šume, i meraje i što god him sve treba. I ko će maslo i kajmak načinit, muzare, stopanice, kolibe i vas halat za toga stoku bit, tudždžari i bakali i dućani i čaešija i kantar i terezije i sve ostalo što god him treba.
I treba baklavu ispeći. Za toga treba furuna i furundžija i drva i ćumur i sve ostalo: trebaju drvari i ćumurdžije i kola i hajvani i kolar da vuče, sve to treba. I još treba za baklave tepsija i ko će načinit, i bakreni majdan i ko će ga ispod zemlje izvadit, erbab mejdandžija majstor i bakardžija i za toga njihovi svi halati i makinje i što god him treba, sve. Najpošlje, treba baklave još kome dat. Za toga treba peškir, knjiga, to načinit treba fabrikadžija i bezdžija i basmadžija. Takijem je zanatima svijema je muhtadž baklava. Ovo su sve našli i pronašli dobro učeći ilum i svaki marifet i sve zanate radeći. Sve ovo treba dok se dođe do baklave.
Draga moja djeco! Tako su svi Božiji ni'meti. Sebeb toga treba kad se ruča i večera, svakad treba dovu činit i na baklavi i na svemu Bogu šućur učinit…
Tadar djeca amidžu u ruku ga poljubiše i zafališe i rekoše mu:
Sad znadosmo da je ova baklava pomagača i radina vrlo mnogo milijuna i milijara. Fala, amidža! Živ bijo kad si nam kazo i naputijo nas da znamo za Božije ni'mete mloge, svakake i da Bogu šućur činimo sve daima.
Hadži Ibrahim ef. Smajić – Seljubac