Pismo blogerke Sandre Todorović u kojem djeci daje precizna uputstva u slučaju da je, ne daj bože, strefi nepredviđena okolnost, nas je dovelo do suza. Možda će i vas.

„Piše: Sandra Todorović

Pišem vam ove redove za slučaj da me ne daj bože drmne neki skup auto dok prelazim ulicu na zeleno, ili me poseti onaj Nemac Alchajmer pa zaboravim ko ste i čiji ste.

Htela bih pre svega da vam se od srca izvinim što sam vas rodila ovde, a ne na nekom boljem mestu. Na žalost, verovala sam da će bolja vremena doći, ali nisu. Ta kolektivna nadanja su užasna stvar, al opet te nekako održavaju u životu i daju ti energije da preživiš do sutra. Uvek pomislim: ma i nije toliko strašno, ima se za leba i gorivo, račune ću da platim kad budem imala, mogu samo da mi zaplene ovog usvojenog džukca, i ugase internet. Učila sam vas da budete čestiti ljudi, da poštujete sebe i druge. Da pomognete kad treba i budete plemeniti. Pare ne pozajmljujte nikom i ni od koga. “Dug nije drug”. Prijatelji će jednostavno ostati, prosejati se iz gomile ljudi koji će se oko vas motati u životu. Ti što ostanu, oni će vam biti kao svesno odabrana familija, što sa rođenima nemate mogućnost da uradite. A ako ste imalo na mene, ljudi će vas voleti, nađite im se i u dobru i u zlu. Rodbinu poštujte koliko oni vas. Ne kupujte im za svadbe besmislene poklone, nedajbože neko ćebe. Uvek dajte pare u finoj koverti i potpišite se. Po tome će vas pamtiti i neće vas ogovarati.

O ljubavi bih mogla da napišem esej, ali neću. Prepoznaćete je kada za to dođe vreme, a kad se kome desi, to je  već diskutabilno. Kada se meni desila, mislila sam da ću sopstveno srce ispovraćati od divote. Tvrdim, da će vam se mnogo puta učiniti da je nešto ljubav, a neće biti, već je to samo opijenost koja vremenom prođe kao težak mamurluk. Birajte sebi slične i nećete pogrešiti. U ovoj zemlji u kojoj sam vas teškom mukom odhranila nema nikakvog reda ni poretka. Na to se navikneš vremenom i postane ti normalno. Budite uspešni u tome što odaberete da radite, možda se neki avion bude zvao po vama, ili brzi voz kada ga kod nas izmisle.

Ne čekajte ništa!

Doživela sam bombardovanje Beograda, pamtim rat u Bosni, izbeglice, hiper inflaciju, sankcije, nemaštinu…Ovde deca umiru naočigled onih koji mogu da im pomognu, a neće. Hranu smo kupovali na ulici, gorivo iz flaša od Koka Kole isto na ulici. Cigare smo kupovali iz nedara Romkinja oko pijace. Strašna su to vremena bila, al opet bolja nego ova sada. Za tu hranu sa ulice smo imali para, za ovu sada po prodavnicama jedva. Narod nam je gladan i besan. Diskretan po pitanju svoje bespomoćnosti, ćuti po svojim jazbinama I čeka… Šta taj narod čeka, to niko nije još utvrdio. Ne čekajte ništa! Bežite odavde prvom prilikom! Nema ovde ničega. Ni piva posle deset uveče. Ni planova dužih od prekosutra. Kultura je sad već na izdisaju, kad vi budete odrasli, verovatno će umesto Narodnog muzeja biti hiper market ili parking.

Budite tolerantni prema drugačijima od vas. Ako je neko druge boje kože ili seksualne orjentacije, ne znači da je loš, samo je drugačiji od vas. Ne možemo svi da budemo odštancovani. Svest o ekologiji sam vam razvijala od malih nogu. Čuvajte svoju okolinu, posadite nešto, počistite za sobom. Verujem da će i vas kao i mene nervirati svi oni koji to ne rade. Naučite ih. Volite i poštujte svakog živog stvora u prirodi. Krzno nikada nisam nosila, al ne zato što nisam mogla da priuštim već mi nekako nije bilo fer. Tu me ispoštujte. Slušajte isključivo dobru muziku…zna se šta je dobra muzika.

Sine, budi pažljiv prema ženama, poštuj ih, nemoj nikada da budeš nasilnik, sve se to vrati instant karmom i strefi te kad se najmanje nadaš. Plati večeru, kupi cveće, dobićeš šta si hteo već na prvom dejtu. Uvek koristi kondom i nema da brineš. Sviraj neki instrument, žene to vole. Putuj. Budi samostalan, skuvaj sopstveni obrok, ispeglaj košulju, popravi nešto po kući. Ako budeš seo na motor, u grobu ću se prevrtati kao prase na ražnju. Mercedesa sebi zaradi, budi gospodin čovek. Restauriraj onaj babin gotivni kredenac, greota da propadne. Pantalone nosi da idu malo preko cipela i skidaj čarape kad jebeš. Ne pravi budalu od sebe. Kad piješ, ne mešaj pića…nikada! Znam o čemu ti pričam. Ne tuci se, um caruje…učila sam te to. Droga je zlo. Kockanje isto. Marihuana nije droga.  Najveća ljudska vrlina je umerenost u svemu, ako to postigneš, znači da si uspeo. Nauči makar dva svetska jezika. Završi fakultet. Uzdam se u tebe da ćeš smisliti nešto što će promeniti svet, ili makar mali deo njega. Kad te žensko pita jesam li debela, reci joj istinu. Ako kaže sve je u redu, nije ništa u redu, veruj mi.

Molim vas…

Ćerkama, imam da kažem nekoliko važnih stvari za jednu ženu. Pokušajte da učite iz tuđih iskustava. Znam da me nećete poslušati i da ćete ići glavom kroz zid kao i ja, al moja je dužnost da vas na to upozorim. Pre nego što se udate, završite fakultet. Ako vas neko od njegove familije pita šta sve znate i umete, kažite: ništa! Sve što uradite nakon te izjave biće propraćeno aplauzom. Ja sam tu pogrešila. Ne brijte noge u petom razredu! Ne farbajte te plave kose u crno, preklinjem vas! Budite ženstvene u meri u kojoj vama to prija. Ne stavljajte silikonske sise. Hulahopke se ne oblače kao pantalone, pocepaćete ih. Na čarape ćete dati bogatstvo. Lepota boli. Kovrdžava kosa je lepa, ne ispravljajte je. Obrve su uvek različite koliko god se trudile da ih počupate isto. Stavljanje ajlajnera jeste veština. Savladajte je. Ako mislite da ćete đuskati celu noć u cipelama na štiklu, nema od toga ništa. Ravne cipele u gepeku od kola da imate, uvek. Vikleri se namotavaju na spolja. U dijete i tablete za mršavljenje ne verujte, to je glupost. Mrdni guzicu, smršaćeš. Muškarci su jednostavni. Ne smaraj, ne proganjaj, budi misteriozna i zanosna I bićeš najvoljenija. Ne uzimaj u ruke njegov telefon, ne preturaj mu po džepovima. Ne plači za muškarcima, nije vredno. Ne budi kučka, to niko ne voli, PMS nije izgovor. Nauči da kuvaš. Ljubav preko stomaka dolazi. Nikada, nikada nemojte prestati da se bavite umetnošću. Neka vam ona bude zvezda vodilja. Mene je odvela tamo gde je trebalo. U pekmez uvek stavite malo vanile. Ajvar je lepši u malim teglama i ne kvari se. Ako presolite supu, stavite dva pampura unutra da se kuvaju pet minuta, i rešen problem.

Na tavanu imate jednu škrinju koju sam vam namenila. U njoj se nalaze ploče, kasete, cd-ovi, VHS-ovi, floppy diskovi, video rikorder i cd plejer. Nađite na netu šta je šta. U jednoj kesi ima preslica i vreteno od moje babe, i to nađite na netu šta je. One smešne cipele sam ostavila da vidite koliko je kretenska moda bila osamdesetih. Srebrna balska haljina je od vaše babe. Obucite je makar jednom u životu, Ja jesam. Ima tamo i jedan blokčić sa autogramima koje sam skupljala, klikeri iz mog detinjstva i neke kristalne čaše. Grafike i slike podelite ravnopravno kome se šta dopada. Ako sam nešto zaboravila, ne zamerite. Teško je sve mudrosti sažeti u par hiljada reči. Molim vas nemojte da mi napravite neki kretenski spomenik kad umrem u obliku mercedesa, za to sam se šalila. Nešto diskretno, može i neka kamenčuga sa Dunava, opušteno.

I da. Onaj ventil za vodu na placu se zavrće na suprotnu stranu.

Beskrajno vas volim,
mama.”