Na šta li će izaći ovi spontani protesti koji se iz dana u dan događaju u glavnom gradu? Hoće li se sve na kraju pretvoriti u jedan veliki koncert, a zaboraviti glavni razlozi okupljanja ili će tu stvarno nešto biti? Hoće li iskra dugogodišnjih nezadovoljstva biti zapaljena ili će se vlast dosjetiti da narodu baci i malo hljeba jer igre su već tu.

Dugo nam je trebalo da ustanemo, predugo bojim se, pa zbog toga i sad sa velikim upitnikom iznad glave pratimo šta se događa (i učestvujemo, da ne bude zabune – svako na svoj način, za sad!?).

Sve dok stotinu ljudi drži parole u rukama, a hiljadu lajka na fejsu, plašim se da tu nema revolucije.

Majstori igre će nesretnom narodu umornom od ovakvog načina života opet baciti dimnu bombu u lice i zabaviti ga nečim drugim a oni nastaviti da rade što su i do sada radili i za to primaju novac…

Oprostite na sumnji i na dubokom oprezu, ali se plašim da bi ipak moglo biti tako…

Bojim se da ćemo kasno skontati da je revolucija negdje krenula u stranu… Da je putem pobunu preuzela neka nevladina organitacija i opet sve dovukla na krivu stranu. Priču o spontanim okupljanjima pričajte nekom drugom, svaki pravi UDBAŠ, a većina parlamentaraca pamti ta sretna vremena, zna pravilo o spontanim okupljanjima, čak i iza takvih neko mora da stoji… I neka, neka stoji, nije to problem, problem će biti ako svake večeri pred parlamentom bude neki koncert (kako je krenulo), e, tada bi i Severina mogla zapjevati za JMBG…

Bojim se da se ne zaborave glavni razlozi okupljanja, a moglo bi se dogoditi baš to… JMBG je okidač, šta dalje, kojom ulicom, pred koji parlament…

Napravimo, u vlastitim glavama malu paralelu sa onim što se događa u Turskoj, bez velikih riječi i detaljnog prepričavanja. Ima li ikakvih sličnosti… Nema… Zbog čega??? Ono u Turskoj je revolucija… A šta je kod nas… Buđenje naroda zabrinutog za sudbinu rođene i nerođene djece… Koliko djece je do sada umrlo zahvaljujući vlasti kakvu imamo??? Koliko djece se odselilo iz Bosne jer je moralo, koliko će ih još otići na ovaj ili onaj način…

Šta se to zaista događa kod nas…

Je li to revolucija…

Hm…

Je li sve opet pretvoreno u reklamu neke političke partije koja je kao bolja od onih drugih…

Jedna misao kaže: neka se svako sam spasava pa ćemo se spasiti svi… Ima li spasa za nas koji smo godine potrošili dozvoljavajući poslanicima da imaju platu po 7 hiljada maraka…

Neka ovo bude samo razmišljanje na glas jednog skroz opreznog provincijalca koji definitivno jeste za promjene u ovoj zemlji i to promjene koje se moraju dogoditi juče, ništa više… I Boga molim da griješim u svom oprezu, i da ni u čemu nisam u pravu, i da je ovo što je krenulo, krenulo je… Ipak…

Ako je ovo revolucija, onda sam ja gledao pogrešne filmove, jer ja sam to, da budem iskren malo drugačije zamišljao…

Nemam odgovora na brojna pitanja a glava mi je sva od upitnika… stalno kontam kao i mnogi od nas:

Na šta li će izaći ovi spontani protesti koji se iz dana u dan događaju u glavnom gradu i po cijeloj zemlji…

H. Brkić