08.mar.2011
Iako zvuči nevjerovatno, hapšenje bivšeg generala Armije BiH Jovana Divjaka diglo je na noge i dobar dio srbijanske javnosti, a tamošnje medije gotovo ujedinio u osudi srbijanskog pravosuđa. Zašto Srbija odmah treba povući sve potjernice – u komentaru najnovijeg izdanja lista ‘Politika’.
Mihael Špindeleger, šef austrijske diplomatije, bio je jasan u intervjuu za bečki „Kurir”: „Prema mišljenju naših stručnjaka za međunarodno pravo, ekstradicija Jovana Divjaka Srbiji je nezamisliva”.
Divjak, penzionisani general vojske BiH, inače rođen u Beogradu i Srbin po nacionalnosti, uhapšen je 4. marta na aerodromu u Beču i nalazi se u ekstradicionom pritvoru na osnovu poternice iz Srbije kojom se tereti za zločine nad pripadnicima JNA iz 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu. Tada su ubijena 42 vojnika kao „glineni golubovi” uprkos sporazumu o njihovom mirnom povlačenju.
Austrijski ministar je ovom izjavom povredio nezavisnost austrijskog pravosuđa, najavljujući kakva će da bude odluka.
Međunarodnu poternicu za Divjakom raspisanu na zahtev Srbije, prenose austrijski mediji, „Interpol je zapravo već odavno trebalo da anulira i zato što je u vezi sa istim slučajem već došlo do presedana kada je u Londonu uhapšen nekadašnji bosanski predsednik Ejup Ganić, koji nije bio isporučen Srbiji”.
Dakle, Jovan Divjak je samo poslednji u nizu kog Srbija poternicom, preko Interpola, traži zbog ratnih zločina, a druge države ih uhapse pa puste a ne isporuče ih Srbiji. Tako je bilo i sa Tačijem, sa Čekuom, Jurišićem, Purdom…
Postalo je pravilo da Srbija napravi halabuku u stilu – evo ga stiže, sudiće mu se… , pa se danima samo o tome piše i naklapa a onda – ništa od izručenja.
Koliko puta je potrebno da se „okliznemo” i izbrukamo pred međunarodnom javnošću, narušimo međususedske odnose da bismo prečistili sve te crvene poternice. Zašto nije ukinuta poternica, na primer, za Purdom, ako se sada tvrdi da nema dokaza protiv njega. Zašto se čekalo da on bude uhapšen, pa da se tek onda kaže: „Nemamo dokaze”.
Zločin u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici se dogodio i tragičan je, ali nije li svrsishodnije da u pravim prilikama i u bilateralnim odnosima zahtevamo i stalno podsećamo pravosuđe i državu BiH da mora da otvori, procesuira i kazni krivce nego da žmuri nad tim zločinom.
Ovako, neprečišćene i nedovoljno dokumentovane optužnice, i na osnovu njih poternice, po prirodi stvari, uz sve zadate međunarodne okolnosti, osuđene su unapred na neuspeh.
Srpski tužioci se pravdaju da su predmeti preuzeti od vojnog tužilaštva, koje je u međuvremenu ukinuto, i „da se samo postupa po njima”. Brane se i da su već oko sedam stotina takvih predmeta „zatvorili” i da je ostao „daleko manji broj”…
Sporo i nespretno selekcionisanje i provera dokaznog materijala, iz priloženog, košta nas ugleda i nanosi nam veliku štetu.
Zato treba odmah povući sve poternice iza kojih ne stoje dokazi valjani za sud. A tamo gde dobrih i dovoljnih dokaza ima nuditi ih javno zemlji u kojoj osumnjičeni živi. Ako se ona ogluši o te dokaze, tek onda treba podneti poternicu.
politika.rs