Prvi dio priče:
SVE PO ZAKONU I dio
***

Nakon prvog dijela „moje“ priče (ustvari priče građana BiH), javio mi se jedan prijatelj na Facebooku, pa kaže kako ću ja svoj “džoker” upotrijebiti nekad u 56. epizodi istog ovog naslova „SVE PO ZAKONU“.

Kontam, imam tih koji me „vole“ za 500 epizoda, ali sa ovima sam završio u drugoj epizodi…

„Vidi ovog, ukr'o auto, nema vozačku, našli mu drogu u autu…“ – neke od pomisli koje sam pročitao iz očiju osoba koje su u tom trenutku boravile ispred Tehničkog.
I ja da vidim nekog u gornjoj i donjoj trenerci te u bijelim patikama, još u društvu policije, pomislio bih isto.
O policiji, kako sam vidio u njihovim očima, nisu ništa mislili. Za razliku od mene, oni su znali dovoljno o policiji.
Ja sam, eto, baš trebao saznati šta je policija.

Dok je policija pojašnjavala „hitnu i vanrednu situaciju“ radniku u plavom odijelu, ja sam nazvao rodicu sa ekspresnim pojašnjenjem zašto ću kasniti.
„Reci ba da ideš do (…), pustiće te.“
„Ma neću, neka rade svoj pos'o, već sam na Tehničkom. Haj javiću ti kad završim“ – i prekinem vezu.

Iako je zvao nekoga zbog ključa, radnik u plavom odijelu je već bio u kancelariji i pokušavao da upali kompjuter. Bezuspješno…
Zaista sam bio opušten, ali sam po nekoj navici prebacivao mobitel iz jedne u drugu ruku, što je policajcu predstavljalo jednu drugu sliku mene.
„Nemoj se ti sikirati“ – reče mi policajac.
„Zbog kompjutera, ili auta?“ – kroz smjeh ću ja.

Zavonio mi je mobitel i izašao sam ispred da se javim.
„(…) je na poslu, daj mi policajce da im ja kažem gdje si poš'o.“
U Bosanskom jeziku ima više načina da kažeš „neću“, ali opet to isto ne razumiju samo oni koji govore taj jezik.
Ubjeđen sam da bi me neki stranac jasno shvatio da na čistom Bosanskom jeziku kažem NEĆU. Ali…

Prekinem ja vezu, ali nikako nisam mogao da znam da je vlasnik Tehničkog tom (…) rođak.
Malo sam posumnjao sam kada sam vidio da je neki čovjek prešao iz susjedne kuće do kancelarije u potpećenim cipelama.

„Ne znam što neće“, govorio je čovjek u plavom odijelu za kompjuter.
Kompjuter je očigledno, za razliku od čovjeka u plavom odijelu, imao nešto za reći o radu nedjeljom.
Onaj drugi, sa potpećenim cipelama, je nešto pričao sa policajcem…
O čemu li, baš se pitam!?!
U Americi se snimaju filmovi o takvim rabotama, a kod nas je takva priča sasvim normalna pojava.

Kroz jedan minut prilazi mi policajac noseći saobraćajnu i vozačku.
„Evo ti. Imaš sreće danas. Neće kompjuter da upali.“

—I eto, baš te nedjelje i ja saznam šta je policija.

Kroz par dana vidim ja policajca (nije iz prethodne, nego iz neke buduće priče) kako nakon radnog vremena u kafiću pije konjak, pa zatim i pivu.
Zaista se ne razumijem u pića, pa ne bih znao reći da li to dvoje ide u kombinaciji.
Ono što ja znam jeste da alkohol, u šta spada konjak i pivo, ne idu u kombinaciji sa vožnjom.
Također znam da taj policajac stanuje 10-tak km od kafića, te da autom putuje kući.

On može i na felgama voziti do kuće… On je policajac.

Nemate jednog u fameliji?!
Nabavite.

A.K.