Docent kardiologije dr Predrag Mitrović iz Kliničkog centra Srbije sproveo je istraživanje u kojem je učestvovalo više od 100 bolesnika i dokazao da muzika blagotvorno deluje na one koji imaju srčanu slabost, pritisak, dijabetes, epilepsiju…

Grčki filozof Pitagora je prvi u istoriji lečio muzikom i još od tada je poznato da muzika ima umirujuće dejstvo na ljude, a danas se koristi i kao terapija koja je dobra za psihijatrijske bolesnike, popravlja raspoloženje, ali pomaže i u lečenju srca, hipertenzije, epilepsije…

Docent kardiologije dr Predrag Mitrović iz Kliničkog centra Srbije dokazao je na više od 100 bolesnika da muzika blagotvorno deluje ukoliko imaju srčanu slabost, povišen pritisak, dijabetes, ako su imali infarkt… Dr Mitrović medikamentima i muzikom pomaže pacijentima da se lakše oporave, ali i da preduprede napad angine pektoris, pojavu infarkta srca ili poremećaj srčanog ritma, piše “Press” .

Da bi se to postiglo, potrebno je slušati muziku svakodnevno, dva puta, ujutru i uveče, po najmanje 12 minuta.

“Muzika ostavlja značajan pozitivan efekat na organizam. Srčani bolesnici bi trebalo da je slušaju kada napuste koronarnu jedinicu i odu kući, i to dva puta dnevno po 12 minuta. Ta doza deluje kao kada piju tablete. Jer kada osoba sluša muziku koja joj odgovara, onda se luči hormon koji u narodu nazivaju hormon zadovoljstva, koji snižava krvni pritisak i usporava srčani rad. Pozitivni efekat traje 12-ak sati, posle čega se srčana frekvencija vraća na staru meru, zbog čega je potrebno ponovo je slušati da biste bili 24 sata pod pozitivnim dejstvom”, kaže za “Press” dr Mitrović.

Studija koju je dr Mitrović sproveo trajala je sedam godina, a pacijenti su muziku slušali pune dve. U međuvremenu su dolazili na redovne kontrole, a rezultat istraživanja je bio fascinantan.

“Podelio sam pacijente u dve grupe. Jedna je samo pila lekove, a terapija druge grupe zasnivala se i na lekovima i na muzici. Dobili smo rezultat da su bolesnici koji su preležali infarkt, a posle toga slušali muziku, statistički mnogo ređe ponovo imali infarkt miokarda, da im je mnogo ređe bila potrebna operacija na srcu i, naravno, mnogo ređi je bio i smrtni ishod”, tvrdi dr Mitrović.

Pravo mesto u lečenju srčanih bolesnika muzika zauzima kada prođu njihova akutna stanja. Tada sprečava pojavu novih kardiovaskularnih bolesti, poput novog infarkta, angine pektoris, reguliše krvni pritisak… Da bi se postigao efekat, potrebno je izabrati određeni muzički žanr, odrediti tempo i tonalitet.

“Svaka osoba ima muziku na koju reaguje pozitivno, a to je, naravno, najčešće ona koju volimo i kada smo zdravi. Međutim, jako je bitno odrediti i neke druge muzičke žanrove, jer naš organizam reaguje pozitivno i na muziku koju ne slušamo. Mi smo za pacijente napravili muzičke kompilacije, koje smo obnavljali na svaka dva do tri meseca, jer se posle izvesnog vremena oni naviknu na određenu muziku i samim tim i slabije reaguju. Trudili smo se, što je i bitno, da ta muzika ne bude popularna. Tražili smo kompozicije koji se ne čuju često ili je pacijenti nikada nisu čuli, a od velike je važnosti da to budu instrumentali iz bilo kog muzičkog žanra, pa čak i narodnog. Jer, reči u muzici bude dodatna osećanja i daju nove efekte”, priča dr Mitrović.

Muzikom se, prema njegovim rečima, mogu lečiti sve osobe kojima je srce ugroženo.

Ona kod kardiovaskularnih bolesnika usporava srčani rad i snižava krvni pritisak. To su, u stvari, osnovni parametri koji štede srce, što je korisno za osobe koje su imale srčani udar a koje su najčešće hospitalizovane kod nas, i bolesnicima sa povišenim krvnim pritiskom. Znači, u svakoj situaciji kada je srce ugroženo iz bilo kojih razloga, muzika ga štedi – objašnjava naš sagovornik koji je, prateći pacijentove zenice, otkrivao kako određena muzika deluje na svakog pacijenta:

“Ako neko voli Cecu, Seku, Miroslava Ilića, ‘Van Gog’, na njega će ta muzika delovati pozitivno. Pacijenti su, ipak, najbolje reagovali na klasičnu muziku, poput Mocarta, Baha, Betovena.”

Dr Mitrović ističe da prejaki ritmovi mogu da štete, dok lagani mogu skoro u potpunosti da zamene lekove za smirenje.

“Poznato je da je najveći broj muzičkih hitova u ritmu srca. To je oko 126 otkucaja na metronomu, odnosno oko 76 otkucaja našeg srca. Zato bi uvek trebalo slušati muziku čiji je tempo niži u odnosu na ritam srca. Ako je frekvenca veća za dva do tri puta, ona može da izazove fibrilaciju srca, kada ono samo treperi. Pet mladih ljudi je na koncertu hevi metal grupe u Hanoveru umrlo zbog toga iz čista mira. Obdukovani su odmah i utvrđeno je da nisu imali ni alkohola ni droge u organizmu, već da je došlo do fibrilacije srca. Jedini lek u tom trenutku jeste da vas neko udari pesnicom u grudi ili elektrošok. Narodna muzika spada u zadovoljstvo, ali može da bude i iritantna”, kaže on.

Njegovo istraživanje, koje je pre dve godine na Evropskom kongresu kardiologa u Barseloni nagrađeno specijalnom nagradom, pokazalo je da pacijenti koji imaju hipertenziju mogu da slušaju muziku tempa od 83 do 110.

“Ko ima šećernu bolest, može od 80 do 93, a ako ima i jedno i drugo može od 80 do 93. Osobi sa srčanom slabošću dozvoljen je tempo od 88 do 105, ako neko ima sva tri faktora rizika, od 88 do 93, što je jako mali muzički opseg”, naveo je dr Mitrović i naglasio da srce leče i ljubav kao i svako lepo raspoloženje.

Slušanje muzike koju volimo odložiće pojavu bolesti. Osim što deluje pozitivno na naše srce, utiče i na zdravlje želuca.

“Muzika smanjuje želudačnu kiselinu – gastritis, a smiruje i kompletan organizam”, objašnjava za “Press” dr Mitrović.

Da li vas muzika uzbuđuje ili opušta možete sami ustanoviti jednostavnim testom.

“Ako slušate muziku i primetite da vam ne odgovara, izmerite puls ili pritisak i videćete da vam je povećan. Muzika sa sporim ritmovima više opušta nego ona koja ima brži”, savetuje on.

Bahova dela dobra su uz terapiju za snižavanje visokog krvnog pritiska, Verdijeve note mogu da pomognu u lečenju migrene, a Vivaldi pomaže u lečenju epilepsije. Preporučljivo je da Mocarta slušaju muškarci sa erektilnom disfunkcijom, a Dvoržak pomaže ljudima koji imaju nizak krvni pritisak. Dela Mihaila Glinke prijaju dijabetičarima, Brams astmatičarima, a Čajkovski onima koji imaju kombinaciju srčane slabosti, hipertenzije i povišenog holesterola.