“Čuvaj se bijesa strpljivog čovjeka”. Trpiti nešto ili nekoga, nije isto. Danas, hvala Bogu, ne mora se i ne treba ništa da trpi. To da je ponekad strpljenje precijenjeno je činjenica.

Načekati i strpiti se – to je vrlina. A trpiti nekoga – to je već tvoj izbor i dobra volja. Imaj na umu da trpiš bezobrazluk!

“Ako si strpljiv u jednom momentu ljutnje, izbjeći ćeš sto dana tuge”. Kada se osoba ponaša bahato i odbojno prema vama, razmislite da li je to ponašanje samo prema vama ili prema svima? Da li je do vas? Zaslužujete li bahato i odbojno ponašanje? Društvo od vas očekuje da im udovoljavate, pomažete, pazite ih i mazite bez obzira jesu li zaslužili. A da ne govorim o uzvraćanju istoga. Sve ovo, bahato i rogobatno ponašanje, ma sigurno ne zaslužuje (ako ste normalni).

Zar misle da će neko nekoga čekati “sto godina” ? Zar misle da će neko doživotno klečati na koljenima i moliti za nešto? Ako misle da hoće, pa, varaju se. Jaki ste onoliko koliko opraštate. Jaki ste onda kada oprostite onome ko ne zaslužuje oprost i prihvatite izvinjenje koje niste ni dobili. Nemojte to raditi zbog nekoga, uradite to zbog sebe. Oprostite jer ćete vi biti mirniji. Ako ne oprostite i počnete da se inatite i svetite, tu gubite sebe i vaša vrijednost se znatno smanjuje. Nemojte ni za kim da trčite. Nema potrebe za tim. One prave osobe neće bježati od vas. Trudit će se da provode vrijeme s vama, podržavati će vas i poštovati. Znaju koliko vrijedite. Ne ponižavajte se. Cijenite osobe koje zaslužuju vaše vrijeme i pažnju. Odlučite sami šta hoćete.

Ako ne znate vi šta hoćete, kako da zna neko drugi? “Kada vas napuste pogrešne osobe, pogrešne stvari prestanu da se dešavaju”. Realno, nisu vam ni trebali. Takvih pun svijet. Zamislite da vam se smeće samo izbacilo iz kuće. Ne žalite ni na potrošeno vrijeme. Vrijeme potrošeno na takve stvari smatrajte produktivnim jer vam je i to dobra lekcija. Ne postoji ni jedan razlog da se osjećate loše u svojoj koži. Nismo svi rođeni za sve. Dovoljno ste (nadam se) odrasli i zreli da znate o čemu govorim. Ako slušaš i poštuješ roditelje – staromodno; Ako vjeruješ u Boga – staromodno; Ako imaš karakter i svoj stav – staromodno… Ali zato ako si povodljiv, nemaš poštovanje prvenstveno prema sebi, radiš šta ti pada na pamet… Tada te kao, svi vole, i tada si kao, glavna “faca”. Nemojte da se dokazujete na taj način. Milion je primjerenijih stvari za “dokazati se”. Mene su naučili da je poštenje i čist obraz uvijek u modi, a vi kako god hoćete. Svoje ponašanje nosite iz kuće. Ne trudite se da mijenjate bilo koga i bilo čije ponašanje. To je posao roditelja čija su takva “djeca”. Nemojte da vam budu bitne osobe koje nisu bitne ni roditeljima ni Bogu. Nemojte da vam takvi ulaze u život, a pogotovo da upravljaju vama.

Budite prvo svoji. Ne mislim da budete sebični, nezahvalni i arogantni, nego prijatni, nasmijani, da imate svoj stav a uz to cijenite i sebe i druge. One s kojima imate zdrav razgovor i od kojih vas glava ne boli. Sklonite ono što vas sputava. To da se bez nekoga i nečega ne može nije istina. Sve je do psihe. Ne plačite i ne trčite za onim što vas ponižava i bježi od vas. Shvatite da se jednom živi i da vrijeme jako, jako brzo prolazi. Ne možete ga vratiti, da se ne ponavljam. Razmislite, jedino što morate i što je sigurno – moramo živjeti do smrti, a smrt je bliža nego jaka za vratom. “Pustite ljude neka igraju po svojim pravilima, jer po njima će se spasiti ili upropastiti. Nije do pravila, do ljudi je”. Budite pametni. A ako mene pitate, više cijenim polovne stvari nego polovne ljude. Mislim da polovne stvari imaju veću cijenu.