Jedu što je neko drugi obezbijedio, pasu gdje ih se pusti, bježe kada ih potjeraju, daju im vode kada su žedne, ošišaju kada je vruće…
Neko drugi se brine i ovca je pouzdano lakše biti nego pastir recimo.
Pastir ima odgovornost, ima cuke koji čuvaju i usmjeravaju ovce gdje treba da idu, psi laju a ovce poslušno postupaju, sve dok je tako nema problema; ima štap, što duži to bolje i s godinama nauči da štap može da posluži za višestruku namjenu. Štapom se može prijetiti, vala može i udariti, njime se pomažeš kada hodaš i ovce te se plaše kada imaš štap u rukama.
Ovce su takve, one baš i ne razmišljaju previše, dovoljno je zahtjevno to što slušaju pastira šta god on od njih traži i fertik, i od toga se umore. Mučno je i nimalo bezazleno misliti svojom glavom, biti ovca je prava stvar. Sve rjeđe se događa da se neka ovca osami, počne da filozofira, priča priču o slobodi i ugroženosti, o jednakopravnosti, o tome kako ih ovčar izgrabljuje… Takve ne požive dugo, ovčar to proda da se bolest ne proširi na ostatak stada; okrenu ih na ražnju negdje pored puta da vide komšije da se ima i može…
Kad je kriza nek topovi pucaju.
Čulo se da su se i u vukovi umorili od lova, dojadilo im nadmudrivanje sa lovcima, da stalno budu gladni, da rizikuju život u potrazi za hranom… Do sada nije zabilježen takav slučaj ali neki vukovi ozbiljno razmišljaju da se prijave u stado i da budu ovce. Pa ja, nisu oni krivi što su rođeni kao vukovi ali barem mogu odlučiti šta će dalje biti u životu…
– Ta tvoja priča je dosta poučna…
– Misliš?
– Jašta je.
– Hoćeš da čuješ jednu poučniju?
– Ja sam tu da slušam i vozim. Lijepo je kada čujem nešto pametno, ali sam oguglao i na glupo.
– Ide Salko ulicom sa onim rezervarom što se njime pršće voće i povrće na leđima. Ide, i drži onu prskalicu u ruci, pršće njome redom. Ogradu i ulicu, aute i ljude, pršće sve na šta naleti. Kad, eto ti policajca. – Šta ti radiš s tom pumpom? – Pršćem. – Vidim da pršćeš, što pršćeš to te pitam. – Pršćem protiv krokodila. – Kakvih crnih krokodila, pa ovdje nema krokodila.
– Nema, zato što pršćem… I ode niz ulicu i dalje pršćući…
– Ta ti je već dubokoumna…
– Misliš?
– Dubokoumnija je od onih ovaca. Nad tom se treba i zamisliti…
– Eh, da se mi zamislimo nad bilo čime ne bi bilo ni ovaca ni krokodila…
– Uvjek je bilo ovaca i ovčara. Sad ih doduše ima više nego prije…
– Nakotilo se…
– A niko ne pršće.
– Vala baš.
– Trebalo bi da neko malo popršće ovaj narod…
– Protiv čega…
– Bolest bi trebalo tek otkriti, jer krokodila nema ali pastira ima koliko god hoćeš i golemi im štapovi u rukama…
– Pitaju Salku, šta je bilo prije kokoš ili jaje?
– I šta kaže Salko?
– Prije je, jarane, bilo svašta…
Šefket T.