Riječ je o imenima koja roditelji daju djeci. Zabezeknuo sam se kakvih tu imena ima. Čuj Demin, jebo te, koliko bolestan moraš biti da dijetu daš ime Demin, to je fenomen. Ili Ilham… ili David… Ili…
Ne sumnjam, sve su to veliki Bošnjaci koji će se iz petnih žila truditi da dokažu da su to prava, pravcata muslimanska imena, ali sam siguran da nisu tradicionalna bosanska imena, i da ta imena nikad nisu davana djeci na ovim prostorima. Djeca s tim naravno nemaju nikakve veze, jer to su frustracije roditelja koje oni nose a da ne znaju da je to tako. Često mi naumpadne onaj Tarzan iz Crne Gore; on je tamo čini mi se ministar nečega, Tarzan Milošević ili tako nekako. A u mom komšiluku je bio jedan Stiven Jahić ili je prezime bilo drugačije, ali ime sugurno nije…
Sa druge strane, roditelji imaju puno pravo da svojoj djeci daju imena kakva god im se ćejfne, makar se to ne sviđalo meni ili nekim drugim tipovima koji u svemu vide devijaciju; ili će prije biti da smo mi devijacija, a svi drugi u pravu.
Kada li je postalo nepopularno nadijevati djeci bosanska imena i šta fali: Hasanu, Ibrahimu, Mustafi, Aliji, Himzi, Osmanu, Ismetu…Hanifi, Haniji, Ajši, Emini, Esmi…
Neko je umirao da bi zadržao Bosnu i tradiciju, a mi sve bacamo u prašinu… Gradimo tuđe bogomolje, turbo munare, dajemo djeci tuđa imena i odlično smo naučili da držimo jezik za zubima, a ne smeta nam ni tuba vazelina u unutrašnjem džepu sakoa, nek je pri ruci, ko zna kad može zatrebati…
2.
Kaže mi prijateljica, inače prava pravcata Bosanka, zbunjena i razočarana ovim kampanjama oko popisa stanovništva da će se na popisu izjasniti kao Džedaj. Gledam u nju i kontam: Vala nećeš biti jedina, jer kad vidim ko sve planira da bude Bošnjak, jasno mi je da ja ne pripadam toj ekipi…
Šefket T.