Sinoć sam opet sanjao Zihniju i Bosnu.
Bože moj, šta je to zapravo Bosna? Je li to zemlja je li to duh. Jesu li to narodi, je li to nemoć ili pobjeda rješenje i spas želja ili propast? Sve od ovoga i ništa od ovoga je Bosna.
Bosna je Božiji blagoslov, dar ljudima dana da se na njoj oplemene generacije i stotine hiljada ljudi u njima od onih iz blata do ovih danasnjih, to je Bosna. Bosna je ispit i zagonetka to je razlomak koji se ne da podijeliti, domaća zadaća iz koje niko nikad nije dobio pet…
Bosna je bešika koja je ljuljala i one koji mrze i one koji ljube….
Bosna to je vrh na koji se razni penju i sa raznih strana. Taj vrh osvojiće oni koji na njemu traže… ljubav. To je Bosna.
….
Ima nešto Zihnija u nama bošnjacim a- bojim ga se. Ima nešto u nama muslimanima – strah me Zihnija. Kad je kakav belaj svi smo bir – k'o jedan. Nema boljih ljudi na dunjaluku u belaju od bošnjaka. Jel malo rahatluka niko se ne može k'o bošnjaci.
Eto neki dan … neki dan Mevliji iz donje mahale pogin'o sin Faruk, ti znaš Faruka. Znaš da je Mevlija sirotinjska porodica – nikad nisu imali, nikad! Al’ trči bolan naš bošnjo – neko nosi kahvu neko kolač neko pitu. Efendiji smo dali još trista maraka Mevliji ostalo…U belaju nema boljih ljudi od bošnjaka. Jel malo rahatluka …ama negatvnom energijom zračimo Zihnija. Kad su ono bombe padale, granate..trči naš bošnjo gdje niko ne smije. Skida odjeću sa sebe, obuću – krv daje! Đe niko ne smije trči bošnjak! Jel’ malo stalo ništa nevaljamo. Hoćemo nazor da nas drugi vole a ne volimo se sami između sebe. Kad bi bošnjak u rahatluku bio dobar k'o u belaju đe bi nam bio kraj… Ima nešto Zihnija u nama bošnjacima – bojim ga se!
…
Dragi moj Zihnija evo dolazim ti po ko zna koji put. Više volim pričati s tobom rahmetli nego s nekim živim.
Ne znam vala Zihnija šta bi ti reko nako..nako. Bio sam jutros kod Ramića u bataljonu. Kažem ja njemu bolan Ramiću hoće li otići ko Zihniji na mezar, šest mjeseci od kako je pogin'o? Kaže on: “Boga mi Seade ja ne mogu. Žurim na promociju knjige Istina o Bosni”. Pis'o knjigu onaj Odobašić iz treće čete – Allahu dragi. Odobašić i Ramić pišu istinu o Bosni. Nisu puške vidili a kamoli rova moj Zihnija. Imal đe kakva prazna strana da i mi šta napišemo…
Iza sna – Emir Hadžihafizbegović