Ostanak bez kandidature za članstvo u EU značio bi kraj evropske orijentacije Srbije.
Mogućnosti da se to dogodi nisu male, jer pojedine članice Unije povlače poteze koji direktno narušavaju glavna dostignuća EU: Danska vraća kontrolu na granice šengenskog prostora, Holandija je ponovo zaoštrila stav prema Srbiji, a tu je i izvještaj glavnog haškog tužioca koji bi mogao biti negativan. Sve to bi, sasvim sigurno, vodilo slomu svih stranaka koje se zalažu za evropske vrednosti, kaže u razgovoru za “Blic” Predrag Simić, profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Istraga o trgovini organima na Kosovu i u Albaniji jedna je od najvažnijih diplomatskih borbi Srbije u ovom trenutku. Na Savjetu bezbjednosti UN ova inicijativa Srbije za nezavisnom istragom je naišla na otpor SAD, Velike Britanije, Francuske i Njemačke?
Takav ishod je bio očekivan s obzirom na to da su četiri velike sile dio NATO i da su među prvima priznale nezavisno Kosovo. Za njih bi otvaranje nezavisne istrage o trgovini organima predstavljalo destabilizaciju vlasti na Kosovu, koja je u ovom trenutku u liku Hašima Tačija za koga Vašington nema alternativu.
Ima li Srbija načina da privoli ove sile da promijene svoj stav, ili to znači kraj težnji Srbije?
Ne vidim da bi u dogledno vrijeme SAD, Velika Britanija, Francuska ili Njemačka mogle da popuste. Kao opcija uvijek ostaje takozvana politička trgovina, ali u tom slučaju bi eventualno Rusija mogla da trguje, pošto Srbija nema kapacitete za tako nešto.