Nasrudin hodža i ćitab

Nasrudin-hodža se pogodio s kadijom da mu čuva goveda. Imao je i on jednu kravu, pa i nju istjera zajedno s kadijinim govedima na pašu. Jedanput se dogodi te se pobode Nasrudinova krava s kadijinom, pa njegova krava ubode rogom kadijinu.
Nasrudin brže-bolje otrča kadiji pa mu reče:
„Čestiti kadija tvoja krava je ubola moju kravu.“
Kadija mirno odgovori:
„E pa šta ću ti ja? Za hajvana nema suda.“
A Nasrudin mu reče:
„Ama šta ja velim, kadija? Nije tvoja krava ubola moju kravu, nego moja tvoju.“
Na to kadija poskoči i povika:
„E he he… Stanider malo, da zagledam u ćitab“, pa pruži ruku da dohvati knjigu, ali ga Nasrudin uhvati za ruku, pa mu reče:
„Nećeš, Bogami! Kad nisi svojoj kravi gledao u ćitab, nećeš ni mojoj!“