Ostalo je u nama i sad, kad više nismo ni mladi ni zeleni, nešto dječačko, radoznalo, nešto što bi sve znalo i tragalo za tim znanjem.
Posebno su nas privlačile legende o kojekakvim pećinama, bunarevima, neistraženim pukotinama u zemlji, mene i priče o zakopanom blagu (nevjerovatno je koliko tih priča ima u našim krajevima koje su sasvim realne i dokazive ali se za njih niko nikada nije zanimao…). U Bosni, interesantnih priča nikada nije falilo i stvarno je tako…
Traganje za najnovijom legendom o kojoj malo toga znam za sad me nije odvelo daleko. Čačkam, istražujem, kopam po starim tekstovima a malo je takvih, raspitujem se i uporno pripremam da obujem čizme i krenem na put…
O čemu se radi…
Lovci to odlično znaju, zapravo, lovci su najbolji vodiči i najpouzdaniji izvor informacija za mnogo toga u našim krajevima, pa i za ovo što mene trenutno zaokuplja…
U sred planine Majevice, okruženo golemim stablima i brdima, sakrilo se jezero…
Nije to od onih jezera kakva poznajemo… Ni blizu Panonike ili Rajskog jezera, ni blizu… Nešto takvo bi bilo previše očekivati u planini…
No ovo ima svoju mistiku i po svemu je drugačije.
Za početak, zove se Ždralovo jezero…
Otkud Ždralovo jezero u planini i kako to da je baš ždralovo na mjestu gdje ždralova nikada nije bilo…
Nije to golemo jezero, kakvi… Očito je namjerno ostalo zaklonjeno i tajanstveno…
Nije golemo ali je duboko… Koliko tačno ne zna se, ali se zna, doboko je više nego što mislite i nemojte mu prilaziti blizu nanese li vas put kraj njega…
Put vas slučajno neće odnijeti do Ždralovog jezera, tako da je jedina varijanta da pokušate otići namjerno, kako što ja to namjeravam…
Ima tu još dosta priča i legendi oko jezera… Možda nešto od toga uđe i u literaturu…
Za sad je izvjesno jedno…
Traganje za legendom o Ždralovom jezeru se nastavlja…
MEHMED ĐEDOVIĆ