Trgovci i bogati kmetovi su išli putem ali su svi samo zaobilazili kamen i nastavljali put.
Neki su se čak žalili na kralja, zbog lošeg održavanja puta, ali niko od njih nije ni pokušao da pomjeri kamen.
Uskoro je putem prolazio seljak sa teškim bremenom povrća na ramenima. Kada je ugledao kamen, spustio je breme na tlo i pokušao da pomjeri kamen sa puta.
Posle poprilično napora, uspio je da ga pomjeri sa puta.
Kada se vratio po svoj prtljag, na mestu gde je bio kamen pronašao je zamotuljak .
U zamotuljku su bili zlatnici i kraljevo pismo u kome je pisalo da je zlato namenjeno onome ko pomakne kamen s puta.
Seljak je znao nešto što većina ne zna: “Sve prepreke su mogućnost za poboljšanje našeg života”.