Krajem decembra 2010. godine registrirano je blizu 519.000 a krajem decembra 2011. godine 532.000 nezaposlenih osoba.
Negativni trend osobito je izražen u Republici Srpskoj, gdje je broj nezaposlenih osoba u protekloj godini povećan za oko 8.000 osoba, skoro duplo više nego što je povećan u Federaciji BiH.
Stvarna slika berze rada puno je lošija ako se ima u vidu činjenica da je približno 50.000 radnika samo formalno zaposleno u preduzećima u kojima je pokrenut stečajni postupak ili u preduzećima koja tek povremeno imaju posla i tek povremeno isplaćuju minimalne zarade uposlenim radnicima.
Stvarni broj nezaposlenih približno je jednak stvarnom broju zaposlenih osoba i BiH je u tom pogledu u najnepovoljnijem položaju u cijeloj Evropi.
Uprkos takvom stanju, obje entitetske vlade izašle su s krajnje neambicioznim budžetima, skoro bez ikakvih razvojnih elemenata.
Kako je nedavno ustvrdio ekonomski ekspert dr. Mirko Puljić, entitetski budžeti nisu ni razvojni a ni posve socijalni nego su prvenstveno namijenjeni „za finansiranje administracije“.
Preciznije rečeno, glomazni administrativni aparat svake godine iz realnog sektora isisa više od 8 milijardi KM, a lavovski dio ovog novca potroši se za uposlene u administrativnom aparatu koji ni na koji način ne dijele sudbinu realnog sektora.
Slobodna Bosna