Istovremeno – zadovoljan rezultatom i ogorčen na političare države koju je predstavljao na Evropskom takmičenju, za RSE kaže:
„Treba da ostvarite neki rezultat pa da bi vas neko možda pozvao, čestitao vam neki vaš uspjeh, ali, od tog se ne živi, od čestitki. Nema tog čovjeka za koga ja mogu, kada je u pitanju državni nivo, da kažem – taj mi je pomogao, ili – taj mi je platio pripreme. Taj ne postoji“, kazao je on.
Osim čestitki, fotografisanja i obećanja, Hamza ništa nije dobio po povratku u državu.
Poređenja radi, za srebrenu medalju, Alić bi u susjednoj Srbiji dobio stan, 20 hiljada eura, te doživotnu penziju u iznosu od 700 eura. U Bosni i Hercegovini nema ništa. Država ga ne finansira, a lokalna vlast s vremena na vrijeme uplati nešto novca.
„Ja ne mogu sebi masažu da priuštim. Ja ne znam kada sam imao masažu, a kamoli da imam ljekara. Moja prehrana je onakva kakvu ja sebi mogu da priuštim. Nekad je to ona najobičnija hrana k'o što jedu svi ljudi, nekad sebi mogu da priuštim nekog mesa…“
Vakat.ba